FIZIKALNA TERAPIJA KOD PRELOMA

FIZIKALNA TERAPIJA KOD PRELOMA

PRELOM, FRAKTURA JE POTPUNI ILI NEPOTPUNI PREKID KONTINUITETA KOŠTANOG TKIVA PROUZROKOVAN SILOM KOJA PREVAZILAZI GRANICU NJEGOVE PRIRODNE ELASTIČNOSTI.POSTOJE RAZNE KLASIFIKACIJE PRELOMA A JEDNA OD NJIH JE NA OTVORENE I ZATVORENE PRELOME.

 Ciljevi rehabilitacije su sprečiti edeme, prevencija komplikacija, stimulacija stvaranja kalusa, uspostavljanje funkcije.

  PRINCIPI su~

 sa mobilizacijom i opterećenjem početi što pre

,opterećenje postepeno

,ne pasivne vežbe

 misliti na komplikacije,

 trajanje tretmana

. Postoje faza imobilizacije i postimobilizaciona faza.

   Prelom je prekid kontinuiteta kostiju. Mogu biti otvoreni i zatvoreni prelomi . Razlikujemo dve faze u rehabilitaciji. Prva faza imobilizacije i druga faza post imobilizaciona. Lečenje može biti neoperativno i operativno u slučaju komplikovanih preloma ili usled komplikacija koje nastaju kao posledica preloma.

 Fizikalna medicina obuhvata „Krio terapiju, elektroterapiju, termoterapiju, hidroterapiju i kineziterapiju. Krio terapija, terapija ledom , elektroterapija je primena različitih vrsta struja u terapijske svrhe, termo terapija primena toplote i kinezi terapija primena pokreta u terapijske svrhe. U okviru elektroterapije koristimo interferentne struje i magnetoterapija u slučaju kada je ugradjen metal kod operativnog lečenja preloma. Elektroterapija kod neoperativnog lečenja preloma sem pomenutih terapija obuhvata dijadinamik, elektroferozu lekova , laser, ultrazvuk.

 U okviru kineziterapije koristimo aktivan pokret koji izvodi sam pacijent. U početnoj fazi rehabilitacije primena leda za otok i statičke kontrakcije bez pokreta. Za povećanje obima pokreta koristimo i aktivno potpomognute vežbe koje se izvode uz pomoć fizioterapeuta. Rehabilitacija kada se postigne pokretljivost obuhvata i jačanje mišića.

 Cilj rehabilitacije je osposobljavanje pacijenta i njegovo vraćanje na posao. Značajno je istaći da bez rehabilitacije nije moguće pravo i potpuno izlečenje. Rehabilitacija posle preloma kostiju ima veliku ulogu u procesu oporavka pacijenta i vraćanje svakodnevnim aktivnostima. Fizikalna medicina i u okviru nje elektro terapija,krioterapija,parafinoterapija i kineziterapija doprinose brzem oporavku. Elektroterapija je primena raznih vrsta struja u terapiske svrhe.Elektroforeza je unos leka putem struje,DD,IFS,MT,IR,laser.Krioterapija primena leda za smanjenje otoka u terapiji.Parafin kao toplotna procedura.Kineziterapija primena pokreta u terapiske svrhe.Prelom kostiju je prekid kontinuiteta kostiju a nastaje kao posledica pada ili povrede.Nakon imobilizacije gipsom pacijent se upućuje na fizikalnu terapiju. Zato je potrebno istaći veliki značaj fizikalne terapije, kako posle operativnog tako i posle neoperativnog lečenja povreda. Jasno je da samo fizikalna terapija, bez mehaničke zaštite, ne može da omogući stabilnu restituciju segmenta. pogotovu ako je oštećen osnovni kinematički mehanizam .

 

 Zbog toga se predlažu sledeći ciljevi rehabilitacije: • Postizanje normalne aktivne stabilnosti s normalnom snagom svih mišića (ekstenzora, fleksora i rotatora);

 • Postizanje normalne pasivne stabilnosti;

 • Postizanje bezbolnosti što daje osećaj sigurnosti pacijentu.

 U okviru kineziterapije,aktivan pokret koji izvodi sam pacijent,aktivnopotpomognut pokret uz pomoć fizioterapeuta i pasivan pokret koji izvodi fizioterapeut.Kineziterapija doprinosi povecanju obima pokreta i jačanju mišića.Funkcionalni status pacijenta obuhvata merenje obima pokreta i manuelni mišićni test (ocene od 0-5). Staticke kontrakcije ZADATAK JE: Postići potpunu rehabilitaciju kod PRELOMA teže je nego kad su ostecena okolna meka tkiva bez povrede kostiju. Bol kod oštećenih mekih tkiva refleksnom mišićnom inhibicijom znatno umanjuje radnu sposobnost. Na proces rehabilitacije poseban uticaj ima atrofija mišića . IFS Atrofija mišića često se javlja posle preloma zbog neaktivnosti pa su statčike kontrakcije bitne u ranoj fazi rehabilitacije. KONTRAKCIJE bez pokreta. Otok je bitan jer stanje hrskavice zavisi od ranog odstranjivanja izliva i brzog uspostavljanja normalnog intraartikularnog sastava sinovijalne tečnosti, jer ako je duže hrskavica izložena izmenjenoj sinovijalnoj tečnosti veća su oštećenja i sporiji je oporavak. Terapija laserom MAGNET Razlikujemo operativno lečenje I neoperativno lečenje.Kada imamo prisustvo metala, elektroterapija je ograničena na primenu interferentnih struja i magnetoterapije.Ukoliko se pojavi pseudoartroza tj. lažni zglob neophodna je operacija od strane ortopeda.

 U toku rehabilitacije bitne su sledeće metode rehabilitacionog procesa: položaj ekstremiteta, imobilizacija, aktivni pokreti, fizikalna terapija, farmakoterapija i oslonac. Položaj ekstremiteta bitan je elemenat rehabilitacije i obuhvata: repoziciju segmenta ukoliko je potrebna, postavaljanje segmenta u imobilizaciju,formiranje kalusa. Imobilizacija primenjuje se u odredenom vremenskom periodu u cilju bržeg formiranja kalusa, smanjenja bola, postizanja manjeg procenta algodistroftčnih komplikacija. Ponovljene povrede viđaju se kod pacijenata koji postignu veliki obim pokreta u kratkom vremenu posle skidanja gipsa, a pre nego stoje došlo do adekvatnog oporavka mišićne funkcije. Za ove pacijente tipično je da imaju izliv kao odraz disproporcije izmedju opterećenja i mišićnog otpora. Stoga imamo kontradiktorne zahteve za imobilizacijom i ranim pokretima, što se mora rešavati individualno, primenom adekvatne terapije u odredjenom periodu, uz vežbe jačanja mišića. Vreme imobilizacije zavisi od vrste povrede i vrste eventualnog operativnog zahvata.

 Kada se maksimalno vrate pokreti jačaju se mišići i mišićne grupe. Spori pokreti su pokreti, sa velikim otporom povećavaju čvrstinu, a brzi pokreti povećavaju izdržljivost. Fizikalna terapija je element rehabilitacije, kojim se smanjuje bol i poboljšava funkcija segmenta. Kod rehabilitacije primenjuju se sledeći oblici fizikalne terapije: Krioterapija je oblik terapije koji se lako kombinuje sa aktivnom pokretljivošću. Ukoliko je prisutan bol i izliv, lokalno se koristi led koji ga smanjuje do tačke kada je moguća aktivna funkcija. Toplota je nepodesna u ranoj fazi, ali je kasnije korisna za smanjenje hroničnog bola i trofičkih poremećaja, jer povećavanjem hiperemije povećava se absorbcija.(PARAFIN, IR.) Elektroterapija obuhvata dijadinamičke struje, elektroforezu i laser u cilju smanjenja bola. One se primenjuju i u ranoj i u kasnijim fazama rehabilitacije. Ultrazvuk se primenjuje u tretmanu ožiljaka i adhezija i poremećaja mišićnog tonusa i kod kontraktura. Medikamentozna terapija smanjuje bol, zapaljensku reakciju i edem, koji su prepreka aktivnim pokretima zgloba. Oslonac tokom rehabilitacije zavisi od: stepena postignute stabilnosti, stepena oporavka mišića , stanja hrskavice i prisustva izliva. Posle individualnog sagledavanja pomenutih elemenata odlučuje se o delimičnom ili potpunom osloncu. Operativno lečenje Fizikalna medicina obuhvata period od skidanja imobilizacije do povratka pacijenta na posao i predsravlja najvažniju fazu rehabilitacije. Kineziterapija u ovoj fazi igra vodeću ulogu, a cilj joj je da uspostavi normalnu mišićnu snagu i otkloni nastale kontrakture. Fizikalne metode , sa ciljem postizanja kapilarne cirkulacije čija je uloga veoma važna pri otkljanjaju postoperativnih ograničenja. U tu svrhu koristimo krioterapiju i elektroforezu odredenih lekova. Elektroforezu kalijum-jodida dajemo radi ukljanjanja fibroznih priraslica i ketonal za bol. Kineziterapiju usmeravamo, pored već pomenutih vežbi, sprovedenih za jačanje muskulature i za odstranjivanje kontraktura stvorenih dugom mobilizacijom. Promene na povredjenim kostima prate i nervni poremećaji na završnim senzitivnim vlaknima. U stadijumu organizovanih kontraktura može se primeniti masaža. Njeno dejstvo usmereno je protiv otoka i lokalnog poremećaja cirkulacije. Redukcija preterane telesne težine neophodna je za obnavljanje smanjene mišićne snage. (Terapeut može koristiti dejstvo zemljine teže da bi smanjio ili povećao težinu ekstremiteta. U prvom slučaju koristi se položaj bolesnika, puli aparat i tegovi koji održavaju ravnotežu , a mišići iako atrofični, vrše mali napor za koji su u to vreme sposobni. U drugom slučaju , kada bolesnika stavljamo u položaj, rad mišića, čak i bez dodatka tegova, suprostavlja se savladjivanju zemljine teže . Jačanje nadkolene muskulature Dodatnim opterećenjem, vrećicama ili manuelnim otporom progresivno jačamo snagu mišića, individualno za svakog pacijenta.Trajanje pojedinih faza rehabilitacije je individualno i zavisi od dužine trajanja oboljenja, starosti bolesnika kao i opšteg stanja zdravlja pacijenta, ali bez rehabilitacije pravih i potpunih izlečenja teško da bi moglo biti. Korišćenje rekvizita za jačanje mišića ZAKLJUČAK: FIZIKALNA TERAPIJA OMOGUĆAVA BRŽU I KVALITETNIJU REHABILITACIJU A U NJEMU UČESTVUJE CEO REHABILITACIONI TIM,KRAJNJI CILJ JE VRAĆANJE POSLU I SVAKODNEVNIM AKTIVNOSTIMA,BEZ FIZIKALNE TERAPIJE POTPUN OPORAVAK BI BIO NEMOGUĆ.

Podijeli na socijalnim mrezama

Pregled kategorije
Povratak na meni